Alain Yaovi Dagba Блог аутора

Увреди је потребно јуче

Дозволи да ти нешто покажем, једно по једно једноставно питање.

Може ли увреда да постоји без прошлости? Не.

Свака увреда коју носиш догодила се тада. Неко је тада нешто рекао. Неко је тада отишао. Неко је тада изневерио твоје поверење. Увреда не може да живи у овој тачној секунди. Увек мораш да се вратиш по њу.

Може ли прошлост да постоји ако време нестане? Не.

Зашто не? Зато што је време попут оставе у твом телу и уму, а прошлост је све што је у њој похрањено. Ако остава нестане, нестаје и све што је у њој.

Може ли давнашњи бол да постоји без прошлости? Не. А може ли прошлост да постоји без времена? Не.

Испрати онда ову мисао до краја. Ако у теби постоји место где време нестаје, слободно га можемо назвати царством Божјим у теби.

То је царство. То није место горе у облацима, нити награда коју добијаш после смрти. То је начин да будеш будан изнутра. На том месту време се топи. Остаје само овде и сада, управо овај тренутак. То је отворен, празан простор у ком није могуће сетити се увреде.

Не „где бираш да заборавиш“. Већ тамо где је се не можеш сетити. Да би се сетио, мораш да се вратиш у прошлост, а у царству нема прошлости којој би се вратио.

Глас у твојој глави бориће се против ове једноставне истине. Нека се бори. Истини није потребно да се твоје мисли с њом сложе да би била истина.

Тражиш царство негде у будућности. Све ово време чекало те је на једином месту до ког време не може да стигне: управо сада.